Broj zuba kod svake osobe uslovljen je najpre genetskim predispozicijama, a onda i promenama koje nastaju usled nedostatka navike redovnog i pravilnog pranja zuba, kao i neredovnih poseta stomatologa. Iz tih razloga trebalo bi od najranijeg detinjstva učiti i navikavati dete da brine o zdravlju usta i zuba i da redovno odlazi na preventivne preglede. Naime, čovek ima dva perioda nicanja zuba: mlečnu (primarnu) i stalnu (sekundarnu) denticiju, odnosno mlečne i stalne zube i pošto smo dva puta besplatno od Boga dobili zube, ako stalne zube uspešno izgubimo onda treći put moramo skupo da ih platimo.
Rođenjem, beba u ustima najčešće nema nijedan zub, ali dešava se, iako retko, da se dete rodi sa jednim ili više zubića u ustima, takozvanim prenatalnim zubima i najčešće su to sekutići. Ovi zubići u najvećem procentu ispadnu tokom nicanja mlečnih zuba. Mlečni zubi obično počinju da niču oko šestog meseca života, po pravilu prvo sekutići a zatim i svi ostali zubi i u mlečnoj denticiji ima ukupno 20 zuba.
Odrastao čovek bi trebalo da ima 32 stalna zuba i po pravilu prvo niču stalne šestice, odnosno kutnjaci i to odmah iza mlečnih kutnjaka. Naime, čovekov predak je imao 44 zuba, ali je promenom načina ishrane došlo do evolutivnog smanjenja veličina vilica a samim tim i broja zuba. Ta filogenetska redukcija zuba se i dalje nastavlja, pa se smatra da će čovek u budućnosti imati ukupno 20 zuba. Moram da napomenem da već imamo primere drastične filogenetske redukcije, a jedan od tih primera sam i ja, jer se baš uklapam u ovu teoriju koju sam navela u prethodnoj rečenici.
Nepravilnosti broja zuba, u odnosu na njihov normalan broj, mogu biti u smislu povećanja (hyperdontia) ili smanjenja (hypodontia) broja.
Hyperodontia
Povećan broj zuba (hyperodontia) nastaje kao rezultat prekomerne proliferacije ćelija zubne gredice u razvitku ili se gleđni organ u toku razvitka podeli na dva ili više delova. Najčešći uzrok je nasleđe. Prekobrojni zubi se javljaju u obe denticije, ali češće u stalnoj, kod dečaka i u gornjoj vilici i to je najčešće gornji lateralni sekutić.
Ako je prekobrojni zub normalnog izgleda onda se označava kao dentes supernumeraria, a ako izgledom odudara onda je dentes accessoria.
Ako se prekobrojni zub pojavi iza (distalno) od trećeg molara onda se naziva distomolar, a ako se nalazi unutra (oralno) ili spolja (vestibularno) od zubnog niza onda se zove peridens.
Povećan broj zuba se češće javlja kod dece sa rascepom usana i nepca, Disostosis cleidocranialis, Hallermann-Streiff-ovim sindromom i Orofaciodigitalnim sindromom.
Meziodens je najčešći tip prekobrojnog zuba, koničnog je izgleda (dens accessoria), najčešće je prisutan samo jedan i ako iznikne najčešće je postavljen između jedinica ili iza jedinica (palatinalno). Ekstrakcija je rešenje kada ovaj zub ometa nicanje stalnih zuba ili remeti izgled deteta, a hirurška ekstrakcija je rešenje kada je u pitanju neiznikao meziodens koji remeti nicanje stalnih zuba.
* Pre par godina zabeležen je slučaj jedne Splićanke kojoj raste „devetka“ koja je gurala sve zube ka napred. Simptomi zbog kojih se javila stomatologu bili bol i oticanje desni. Takođe, u Indiji su zabeležena tri slučaja viška zuba. Sedmogodišnjem dečaku Viveku koji je imao jaku glavobolju je izvađeno 80 zuba iz vilice. Sedamnaestogodišnjem dečaku Ašiku Gavaiju su izvađena čak 232 zuba, dok su sedmogodišnjem dečaku P. Ravindranata uz pomoć rendgenskog snimka i CT pregleda stomatolozi otkrili „tvorevinu sličnu kesici“ sa 526 zuba različitih veličina ( 0,1 – 0,5 mm). Dečak je imao bol i otok u predelu donje vilice.
Hiperdoncija često ne zahteva lečenje i uglavnom nije bolna, ali ukoliko zub koji je višak pritiska vilicu i desni, izaziva bol i otok, remeti održavanje higijene ili remeti zubni niz tako što gura i krivi ostale zube, onda je u najvećem broju slučajeva potrebno ukloniti takve zube.
Hypodontia
Smanjen broj zuba (hypodontia) može biti u smislu nedostatka pojedinih zuba – hipodoncija, grupe zuba – oligodoncija ili svih zuba – anodoncija.
Hipodoncija se javlja i kod mlečnih i kod stalnih zuba ali je mnogo češća u stalnoj denticiji. Najčešće nedostaju umnjaci, lateralni sekutići i drugi premolari (filogenetska redukcija). Hipodoncija umnjaka je danas jako česta tako da se smatra varijantom normalnog broja zuba. Uzrok hipodoncije je uglavnom nasleđe, naročito kod bolesti kao što je ektodermalna displazija. Uništenje stvorene klice nekim lokalnim patološkim procesom takođe može biti uzrok hipodoncije, a može se javiti i kod dece sa preležanim rahitisom, nutritivnim poremećajima u ranom detinjstvu, endokrinopatijom, Down-ovim sindromom, inkontinencijom pigmenti, kongenitalnim rascepom usana i vilica itd.
Pored estetskih, funkcionalnih i smetnji u izgovoru pojedinih glasova, nedostatak zuba kod dece sa sobom povlači i negativan uticaj na samopouzdanje deteta, na sliku o sebi i neprihvatanja sebe kao takvo, što dovodi do povlačenja i distanciranja od okoline, a u nekom delu života i do socijalne anksioznosti i depresije. Terapija, što se tiče stomatološkog dela, je ortodontsko-protetska i može biti dugotrajna tako da je bitno javiti se stomatologu što ranije.
Anodoncija je izuzetno retka i može se sresti jedino kod najtežih slučajeva ektodermalne displazije.
Kada, u kasnijoj životnoj dobi ili usled loše higijene, povrede…, dođe do gubitka jednog ili više zuba onda govorimo o: krezubosti (parcijalna bezubost) i totalnoj bezubosti.
Krezubost
Krezubost (parcijalna bezubost) se karakteriše nedostatkom jednog ili više stalnih zuba gornje ili donje vilice. Uzroci krezubosti su različiti: oboljenja zuba (karijes), oboljenje potpornog aparata (parodontopatije), oboljenja vilične kosti ili drugih tkiva usne duplje, povrede, poremećaji u razvoju (hypodoncija) itd. Nedostatak zuba dovodi do niza posledica kao što su: pomeranje zuba, „isplivavanje“ zuba suprotne vilice naspram bezubog polja, naginjanje i rotiranje zuba, poremećaji međuviličnih odnosa, „trošenje“ – resorpcija kosti i sl. Ovo kasnije može da izazove bolove u viličnom zglobu, da stvori probleme pri žvakanju i govoru, da dovede do većeg korišćenja preostalih zuba i njihovog trošenja i ono što je isto danas jako bitno a to je da izaziva i estetske probleme. Protetika je grana stomatologije koja se bavi rešavanjem problema sa krezubošću.
Totalna bezubost
Totalna bezubost je situacija kada pacijent izgubi apsolutno sve zube u vilici. Jasno vam je da se to dešava u kasnijoj životnoj dobi i da su proteze na implantima u tim situacijama najbolje rešenje.
Da do krezubosti i totalne bezubosti ne bi došlo u kasnijim godinama, bitno je da decu od početka učimo da stiču naviku pravilnog održavanja oralne higijene, kao i da ih navikavamo na preventivne stomatološke preglede kako prvo iskustvo u stomatološkoj stolici ne bi bilo bolno i neprijatno i kako stomatologa ne bi posećivali samo kada su bolovi nepodnošljivi a situacija teško popravljiva.