Uticaj ishrane na zube u razvoju manifestuje se još od intrauterinog perioda, odnosno još dok smo u maminom stomaku i ukoliko određeni nutrijenti u tom trenutku nedostaju mogu nastati određene promene na zubima, ali isto tako ishrana nakon rođenja predstavlja mnogo bitniji faktor u očuvanju zdravlja zuba, jer karijes je bolest koja je direktno zavisna od ishrane.
Ishrana i mikroorganizmi u usnoj duplji su dominantni faktori, pored mnoštva drugih, u nastanku zubnog kvara, te je iz tog razloga jako bitno da od najranijeg perioda steknemo naviku zdrave i izbalansirane ishrane i redovne i pravilne oralne higijene.
ČVRSTA HRANA – VOĆE I POVRĆE
Pri korišćenju čvrste i abrazivne hrana lučenje pljuvačke je obilnilnije, zbog masaže desni cirkulacija u parodontu je bolja tako da se obezbeđuje i zdravija i jača gingiva, smanjuje se zadržavanje hrane i povećava samočišćenje što naravno ne znači da zube ne treba prati posle takve hrane, jer ona ne uklanja naslage na zubima.
KISELA HRANA
Unošenje većih količina kisele hrane, napitaka, citrusnog voća ne može toliko uticati na nastanak karijesa jer ovakva hrana stimuliše povećano stvaranje pljuvačke, koja je onda alkalnija što onda dovodi do brzog razblaživanja i neutralisanja prisutnih kiselina. Praksa kaže da usled svakodnevnog konzumiranja kriški limuna može doći do nastanka klinastih erozija (oštećenje zuba) u vratnom delu zuba, tako da svakako ne treba preterivati sa tim i isto tako preporuka je da se nakon tako kiselih pića i hrane usta isperu vodom.
HRANA BOGATA UGLJENIM HIDRATIMA/SLATKIŠI
Iako ih skoro svi mnogo volimo, oni su najveći neprijatelji naših zubića. Skoro svaka namirnica sadrži neku vrstu ugljenih hidrata koji se pod dejstvom bakterijskih enzima u ustima razlažu do kiselih metabolita koji onda razaraju gleđ, ali saharoza odnosno prirodan beli šećer ima najkariogenija svojstva. Isto tako, što je učestalost unošenja ugljenih hidrata veća, to je veći i njihov štetan efekat na zube. Zato je bitno da proste šećere u vidu gumenih bombona, karamela, lizalica i slično ređe konzumiramo i zamenimo ih zdravim ugljenim hidratima.
Posle svakog uzimanja hrane proces razgradnje (demineralizacije) može trajati 40-60 pa do 120 minuta. Ako dete ima samo tri obroka dnevno, onda je 90% preostalog dana vreme za obnavljanje zuba odnosno remineralizaciju.
PROTEINI
Mnogobrojna istraživanja su pokazala da proteini nisu kariogeni i da su ljudi koji su u svojoj ishrani češće koristili proteine imali značajno manji broj karijesnih zuba. Međutim, neke belančevine kao što je GLUTEN iz pšeničnog brašna imaju sposobnost lepljivosti i omogućavaju razvoj mikroorganizama jer sadrže aminokiseline koje su potrebne za njihov razvoj tako da imaju kariogeno dejstvo. Generalno, proteini predstavljaju prijatelje zuba tako da ih treba što više uvrstiti u svoju ishranu.
MASTI
Istraživanja su pokazala da masti imaju kariostatski efekat, odnosno da zaustavljaju nastanak karijesa zbog čega kod Eskima koji u svojoj ishrani isključivo koriste masti, gotovo i da nema kaarijesa. Riblje ulje iz jetre bakalara ima kariostatičan efekat tako što stvaraju zaštitni tanak film na površini zuba i štite od štetnih kariogenih noksi.
