Ako ste i vi jedna od onih osoba koja krivi genetiku za loš kvalitet zuba, okej, imate pravo, zdravlje zuba bebe se gradi u trudnoći ali niste u potpunosti u pravu! Geni određuju: boju, oblik, veličinu, strukturu, položaj zuba u zubnom nizu ali ishrana u toku trudnoće i, još mnogo bitnije od toga, ishrana u toku života igraju mnogo značajniju ulogu. Ishrana deluje na razboj zuba u svim fazama njihovog razvoja pa čak i u toku trudnoće, zato što u tom periodu započinje razvoj zuba, kako mlečnih, tako i stalnih (kada počinje njihov razvoj saznaćete na linkovima).
Izgradnja organskog i neorganskog dela zuba direktno zavisi od unosa hranljivih materija – mikro i makroelemenata. proteina ugljenih hidrata, masti i vitamina. Usled njihovog nedostatka javljaju se promene u strukturi, obimu, veličini i kvalitetu tvrdih zubnih tkiva.
MINERALI NEOPHODNI ZA RAZVOJ ZUBA
Najznačajniji makroelementi u razvoju zubnih tkiva su: kalcijum, fosfor i magnezijum.
Kalcijum je deponovan u kostima i zubima sa 99%, a samo 1% se nalazi u telesnim tečnostima (krv i međućelijska tečnost). Za trudnice i porodilje dnevne potrebe iznose 2,0 gr. Apsorpcija Ca zavisi od pH digestivnog sistema, jer je resorpcija moguća samo u kiseloj sredini, dok apsorpciju Ca usporavaju: fitati, oksalati i karbonati. U regulisanju metabolizma Ca značajnu ulogu igra vitamin D.
Fosfor je isto tako bitan da se unnosi u dovoljnim količinama kao i Ca. Dnevna potreba organizma za fosforom je od 0,5 -1,0 gr. Najbolji odnos Ca i P je u majčinom mleku – 1,0 : 0,8. Fosfora ima dovoljno u hrani.
Deficit ova dva minerala (Ca i P) mogu dovesti do različitih strukturnih strukturnih nepravilnosti u vreme mineralizacije čvrstih zubnih tkiva, ali o tome drugom prilikom.
Magnezijum je dokazano neophodan za razvoj zuba. Najviše se unosi hranom i u dovoljnim količinama, ali ukoliko se javi deficit to može usporiti rast zuba i izazvati druge promene na zubima koje su kasnije vidljive . Najviše ga ima u povrću, ceralijama, mesu.
VITAMINI NEOPHODNI ZA RAZVOJ ZUBA
Za pravilan rast i razvoj zuba neophodni su vitamini: A, C, D i vitamini B kompleksa.
Vitamin A se naziva još i antiinflamatorni vitamin ili vitamin zaštitnik epitela. Zapaženo je da ukoliko u ranijem uzrastu postoji normalan unos ovog vitamina gingiva i periodoncijum postaju otporniji na infekcije. Deficit vitamina A u trudnoći dovešće do smanjenog ili izostanka stvaranja gleđi, a kasnije se javljaju i promene na dentinu i cementu. Dnevne potrebe za vitaminom A su različite zavisno od uzrasta: – do prve godine života 1500 i.j. – do sedme 2500 i.j. – posle sedme godine 4500 i.j. – za odrasle 5000 i.j. – u vreme laktacije 8000 i.j. Ne treba zaboraviti i da unošenje većih količina ovog vitamina može dovesti do trovanja.
Vitamin D ima važnu ulogu u regulisanju metabolizma kalcijuma i fosfora. Veće koncentracije ovog vitamina mogu se naći u jajetu, ribljem ulju, nekim vrstama riba. Deficit vitamina D dovodi do promena na dentinu ali i na gleđi i do češće pojave karijesa. Dnevne potrebe za ovim vitaminom zavise od uzrasta: – za decu i omladinu 400 i.j. – za odrasle 300-600 i.j. – za trudnice i u vreme laktacije 600 – 800 i.j.
Vitamin C je neophodan za sintezu kolagena, pa samim tim i za očuvanje periodoncijuma, za razvoj zuba, pravilno zarastanje rana i još mnogo toga. Glavni izvor ovog vitamina jeste hrana biljnog porekla: kupus, limun, kivi… Deficit ovog vitamina dovodi do promena na gleđi, dentinu, gingivi, periodoncijumu i alveolarnoj kosti a u težim slučajevima dolazi i do atrofije alveolarne kosti, rasklaćenja zuba. Dnevne potrebe zavise od uzrasta: – za decu 30-90 mg, – za odrasle 75 mg, – za trudnice 100-150 mg.
Vitamini B grupe su takođe jako bitni, a eksperimenti rađeni na trudnicama kojima je davan vitamin B6 pokazali su da je došlo do redukcije karijesa zbog lokalnog dejstva i njegovog inhibitornog uticaja na bakterije. Deficit vitamina B grupe dovodi do promena na sluzokoži i desnima koje su sklone infekcijama i krvare, dolazi do pucanja usana, do pečenja jezika i drugo.
Podeli ovaj link sa nekom dragom osobom.
